Priča o čaju

Prema legendi, davne 2737 g.pr.Kr., kineski car Shen Nung, prokuvavala je vodu za piće iznad otvorene vatre verujući da su oni koji piju prokuvanu vodu zdraviji. Nekoliko listića biljke Camellia sinensis tom mu je prilikom slučajno uletelo u lonče. Car je popio mešavinu i opisao je kao napitak koji daje snagu telu, zadovoljstvo umu i svrhu cilju.

Danas je čaj drugo piće po konzumaciji u svetu, odmah posle vode, a podjednako se pije topao, ledeni, biljni čaj, uz dodatak arome, šećera, meda, mleka ili bez ikakvih dodataka. Poslednjih godina čaj se intenzivno pije zbog blagotvornog delovanja na zdravlje, a sve više studija pokazuje da polifenoli, fitohemikalije sadržane u čaju, mogu pomoći u smanjenju rizika od nekih hroničnih bolesti današnjice. Katehini iz čaja poseduju niz farmakoloških efekata, antioksidativno, antimutageno, antikarcinogeno i protivupalno delovanje.

Vrste čaja

Svi čajevi dobijaju se od iste biljke čije je botaničko ime Camelia sinensis. Razlike između čajeva nastaju obradom, uslovima rasta i geografskim položajem. Camelia sinensis, ili čajevac, potiče iz Azije, ali se trenutno uzgaja širom sveta u tropskim i suptropskim područjima. S preko 3000 sorti, čaj je najčešće konzumirano piće na svetu, nakon vode.

Čaj se može podeliti u pet osnovnih kategorija: crni, zeleni, oolong, beli i Pu-erh.

- Crni čaj je nastao u procesu koji se zove oksidacija (što ponekad pogrešno nazivaju fermentacijom). Crni su čajevi uglavnom sasvim podvrgnuti oksidaciji, a rezultat je karakteristična tamno smeđa i crna boja lišća, ukus mu je obično izraženiji i robusniji od drugih čajeva, a ima i više udela kofeina u odnosu na druge čajeve.

-Od svih čajeva u širokoj potrošnji, zeleni čaj ima najviše zdravstvenih argumenata da ga treba piti svakodnevno. Zeleni čaj je dopušteno sušiti tek kratko nakon što je ubran. Oksidacija koja sledi vrlo je kratka, i suši se naglim grejanjem. Budući da oksidira na nižim temperaturama i kraće vreme, zeleni čaj sadrži manje kofeina.

-Za proizvodnju Oolong čaja (poznat i kao Vulong čaj) dovoljna je delimična oksidacija. Udeo kofeina u ovom čaju je negde između zelenog i crnog. Ukus Oolong obično nije robustan kao crni ili suptilan kao zeleni, ali je intrigantan i bogatih mirisnih tonova. Oolong često ukusom i mirisom podseća na sveže cveće i voće.

-Beli čaj je najnežnije arome. Cenjen je zbog suptilnosti, kompleksnosti i prirodno slatkastog ukusa uz najniži nivo kofeina.

-Pu-erh je stari kineski crni čaj slavljen zbog svoje lekovitosti i zemljanog ukusa. To je možda najmisteriozniji od svih čajeva. Do 1995. uvoz u SAD je bio ilegalan, a proces njegove proizvodnje je u Kini strogo čuvana državna tajna. Vrlo je jak sa neverovatno dubokim i bogatim ukusom, ali nije gorak.

-Ledeni čaj se počeo proizvoditi 1904. u Luizijani. Prema zapisima, radnici koji su radili u proizvodnji čaja, zbog uslova u kojima su radili, a koji su uključivali vrlo visoke temperature, potražili su osveženje u svom proizvodu. No umesto da su ga pili toplog, kako priliči, prelivali su ga preko kocki leda i tako sasvim slučajno dali ideju za proizvodnju leti vrlo popularnog osvežavajućeg napitka. Iste godine započinje se i sa proizvodnjom čaja u filter vrećicama.

Šta kaže nauka o čaju?

Najveći broj naučnih istraživanja koja nastoje istražiti uticaj čaja na zdravlje čoveka u žarištu ima zeleni čaj. To je tako jer zeleni čaj zadržava najviše polifenola, molekula kojima se pripisuju brojna povoljna delovanja čaja. Polifenol koji se smatra najmoćnijom aktivnom supstancom u zelenom čaju je epigalokatehin-3-galat (EGCG), vrsta katehina.

Brojna istraživanja ukazala su na povoljno delovanje molekule EGCG na poboljšanje nivoa holesterola (sniženje nivoa "lošeg" i povišenje nivoa "dobrog" holesterola) te smanjenje oksidacije LDL ( "lošeg") holesterola. Na taj način zeleni čaj deluje preventivno na pojavu kardiovaskularnih bolesti.

Spojevi iz zelenog i crnog čaja deluju i protiv karijesa. Ovo delovanje dokazano je studijama na ljudima. Polifenoli iz zelenog čaja ujedno stimulišu produkciju nekoliko vrsta ćelija imunološkog sistema te poseduju antibakterijska svojstva.

 Većina istraživanja koja su pratila poboljšanje zdravstvenog stanja zasniva se na količini zelenog čaja koja se konzumira u Azijskim zemljama - otprilike 3 šoljice (750 ml) dnevno (što osigurava 240-320 mg polifenola). Ipak, neki naučnici predlažu da je za postizanje značajnijih efekata potrebno više od 3 šoljice zelenog čaja dnevno.