Zašto plačemo?

Saznajte sve o suzama: Zašto neki plaču lako, drugi ne plaču, i kako se nositi sa  svim  tim suzama. Sve počinje sa podrhtavanjem usne ili možda trepćemo sve brže i brže kako bismo zadržali suze da krenu.

Pre nego što smo svesni toga, mi plačemo ponovo.

Možda ste jedan od onih ljudi koji plaču na raznim ceremonijama - da ne pominjemo venčanja, rođendane, školske predstave vaše dece  ili humanitarno društvo koje se bori za sve te predivne pse kojima je potreban novi  dom.

Možda spadate u grupu  onih  koji ne mogu da se sete kada su poslednji put plakali.

U svakom slučaju, plačemo često,  često nas iznenade  suze u očima, nespremne. Suze vas ne pitaju o vremenu  ili mestu  i da li želite da plačete. Takođe  imamo i onu grupu ljudi koji ne žele da nas gledaju  kako plačemo.

Uzmimo primer  trenera, obično staloženih koji kontrolišu igru i emocije celog tima a koji sa suzama u očima najavljuju povlačenje svog najboljeg igrača iz tima. Takođe imamo primer političara čije suze se tokom predsedničke kampanje često prelivaju preko TV ekrana.

Treneri i političari prilikom plakanja u javnosti mogu da utiču na društvo koje se razvija u smeru  da postane malo više fleksibilno sa pokazivanjem emocija u javnosti. Ali plakanje pred ljudima i dalje može biti neprijatno kako za one koji  plaču tako i za ljude oko njih.

Šta stoji  iza našeg plakanja? Zašto neki ljudi plaču mnogo više ili manje lakše od drugih? Šta je najbolji način da se nosimo sa svim tim suzama? Da li postoji način da se ne plače kada je potpuno neprimereno , kao što je odgovor  šefa da je odbijen tvoj zahtev za povišicu?

Istraživači i terapeuti koji proučavaju plakanje dele ono što su do sada naučili - i govore o tome šta je i dalje zagonetka.

Zašto plačemo ?                                    

Pitanje “zašto” kod plakanja može izgledati očigledno i jasno: Vi ste srećni ili tužni. Ali to je previše pojednostavljeno.

"Plakanje je prirodna emocionalna reakcija na određena osećanja, obično tuge i bola. Ali onda ljudi (i) plaču pod drugim okolnostima i prilikama", kaže Stiven Sideroff, dr  psihologije na  Santa Monika – Univerzitetu  iz  Los Anđelesa.

Na primer, on kaže: "ljudi plaču kao odgovor na nešto što je lepo. Oni  spuštaju svoje stege, svoje odbrane, osluškuju  mesto duboko u sebi.”

"Plač služi i u emocionalne svrhe. To je izdanje. Postoji gomila energije sa osećanjima. "

To takođe može biti mehanizam preživljavanja. Kada plačemo, to je signal koji treba da reši nešto. Između ostalog, to može da znači da ste frustrirani, preopterećeni ili čak samo pokušavate da privučete nečiju pažnju, što istraživači nazvaju “plakanjem sekundarne dobiti “.

Povrh toga, plač može imati biohemijski svrhu. Smatra se da plač oslobođa hormone stresa ili toksine iz tela.

Na kraju, plakanje ima čisto društvenu funkciju.  Često osvajate  podršku onih koji vas gledaju kako plačete. Ponekad, plač može biti manipulativan - način da dobijete ono što želite, bez obzira da li tražite od prijatelja da ide u kupovinu sa vama, vašem supružniku da pristane na luksuzni odmor, ili vaše dete kada traži od vas da  uradite njegov domaći iz matematike.

Plakati glasno: Ko najčešće pribegava glasnom plakanju?

Žene imaju tendenciju da plaču više od muškaraca, većina stručnjaka se slaže sa ovom konstatacijom. Žene praktično imaju dozvolu za plakanje. U izvesnoj meri to se menja ali ne u potpunosti. To je još uvek smatraju mnogi, posebno kod muškaraca, znak slabosti.

Kada je reč o plakanju iz navike, stanovništvo u celini ima potpuno različite rezultate. Dok neki plaču lako i često  drugi veoma  retko.  Stručnjaci nisu baš sigurni zašto je to tako, iako temperament  verovatno igra veliku ulogu. Neki ljudi su jednostavno skloniji da plaču. Drugi plakanje jednostavno ignorišu ili nisu toliko često u kontaktu sa situacijama koje izazivaju suze i plakanje. Osobe  sa istorijom raznih trauma  plaču više. To je posebno tačno ukoliko se konstatno zadržavamo i varaćamo se  na tu bolnu prošlost. Ako se stalno  vraćamo u prošlost gde je prisutna trauma ili duševni bol, to će samo po sebi generisati više osećanja bola,” kaže Sideroff.

Žene koje su sklone anksioznosti, kao i oni kod kojih su dominantni osećaji  empatičnosti, u većoj meri  su rekli  da se osećaju prijatno dok  plaču, prema tvrdjnji  dr Bilsma. Ovako govore  rezultati studije dr Bilsma i drugih naučnika objavljenih  u “Personaliti and Individual Differences” 2008. godine.

Prednosti dobrog plakanja

Ljudi često govore o plakanju na glas kao o dobrom plaču i kažu da se osećaju bolje posle toga.

Ali da li je to uvek tako?

Obično, ali ne uvek. U studiji od skoro 200 holandskih žena, Bilsma otkriva da je većina rekla da se oseća bolje posle plakanja. Ali ne svi. "Otkrili smo da pojedinci koji su označeni na skali (merenje) depresije ili anksioznosti  su potvrdili da se osećaju lošije posle plača."

Upravo zbog toga se ne može tvrditi da se nakon plakanja osećamo bolje. Moguće je da oni koji su depresivni ili anksiozni jednostavno ne dobijaju iste beneficije od plakanja kao ostali.

Suočavanje sa plakanjem

Ako niste plačljivac  svetske klase  ali ste često okruženi onima koji plaču, to može učiniti da se osećate neprijatno, beskorisno, ili veoma nelagodno. To je zato što kad neko plače, to pokazuje njegovu ranjivost, kaže Sideroff. "Mislim da je uopšte, ljudima neprijatno sa ranjivosti. "Kada plačemo pokazujemo ranjivost, Sideroff kaže,"to je menjanje  nivoa intimnosti  životne sredine." Samo  u tom intimnom okruženju za neke osobe dolazi do  osećanja neprijatnosti  u nekim slučajevima, on kaže.

Dakle, kako možete - i kako bi trebalo da – odgovorite na plač?

Ovde su četiri saveta:

• Budite svesni da ako ne uradite ništa, možete učiniti da se osoba koja plače oseća još gore, kaže Bilsma.
• Pokušajte da pružite neki vid podrške. Kakva će to podrška biti zavisi od situacije i koliko dobro poznajete osobu, " Dakle,zagrliti  nekoga sa kim niste veoma bliski  ne bi bilo prikladno, dok bi samo slušanje sa dozom empatije bilo pogodno u takvoj situaciji" kaže Bilsma.
• Nemojte pretpostavljati da znate kako da  utešite osobu koja plače. "Ukoliko je manje intiman odnos sa osobom koja plače, više je prikladno da počnete sa  pitanjem  kako možete  da pomogne i da im pružite podršku  dok ih slušate", kaže Sideroff.
• Znajte da osoba koja plače u velikoj grupi,  generalno se oseća  više neprijatno od onih koji plaču pred jednom ili dve osobe koje poznaju. Ali čak i u velikoj grupi, osobe koje plaču  prihvataju podršku od onih koje nisu dobro znali, Bilsma je ukazao.

Suzdržavanje od plakanja

Ponekad,  jednostavno nije “primereno”  da puste suze da  teku - vi pokušavate da budete hrabri dok pratite voljenu osobu na medicinski tretman i neželite da je dodatno uznemirite vašim plakanjem, na primer ili vam je  šef  upravo rekao da če vaši sati biti prepolovljeni.

Šta da radim u tim situacijama? Dr Bilsma ima sledeći savet:

• Pokušajte da odložite plač, ali ne da ga otkažete u potpunosti. Potiskivanje nije dobro.
• Izvinite se, pronađite odgovarajuće mesto, i plačite.
• Ako ne možete  da napustite trenutnu situaciju, pokušajte da odložite plač i zaustavite  suze sa pozitivnim ometanjima. To zavisi od osobe i situacije, ali ona predlaže gledanje smešnih klipova. Ako ste u sred lekarse ordinacije, možda da zgrabite prvi časopis i da čitate neke opuštajuće teme da skrenete misli.

Loša strana toga da ne plačemo

Previše suza može za  posmatrača da bude neprijatno, ali osobina da nikada ne plačemo  ne može biti mentalno zdrava.

"Iz različitih razloga, mnogi ljudi suzdržavaju svoje suze ili ih potisnu." kaže Sideroff. Jedna od posledica je da se osećate nekako umrtvljeno, prazno, da potiskujete osećanja u sebi ili ni ne primećujete da imate takva osećanja u sebi. Način na koji na to gleda  spoljašnji  svet je depresija."

Bolje je uvek  da priznamo osećanja kao što su tuga i bol , kaže on "Osećanja  ne govore da je dobro ili loše, to je samo ono što je trenutno."

Oni koji potiskuju emocije i ne mogu da plaču mogu ugroziti svoje fizičko zdravlje. Navodimo  izreku koju potpisuje britanski psihijatar Henri Maudslei, između ostalog: " Tuga koja nema otvor u suzama može učiniti da drugi organi plaču"