Štitna žlezda, najveća endokrina žlezda

Da li se gojite,a ništa ne jedete? Da li ste možda od onih koji su naprasno izgubili težinu? Stalno vam je hladno ili čak vruće,dok drugi cvokoću od zime? Opada vam kosa i suva vam je koža? Proverite štitnu žlezdu!

Nešto više o najvećoj endokrinoj žlezdi:

Štitna žlezda je neparan organ smešten sa prednje strane vrata, uz grkljan i dušnik, sa obe strane, jer se sastoji od dva režnja koji su povezana sa užim delom koji se zove istmus. Jako je dobro prokrvljena. Kao i druge žlezde sa unutrašnjim lučenjem svoje produkte koje nazivamo hormonima izlučuje u krv i preko njih deluje na sva i najudaljenija tkiva i organe u ljdskom organizmu. Ne postoji gotovo ni jedno tkivo ili organ u našem telu koji nije pod uticajem hormona štitne. Štitna žlezda luči dva važna hormona preko potrebna za normalno funkcionisanje i razvoj ljudskog organizma: tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Lučenje hormona štintne žlezde pod uticajem je hormona hipofize, TSH, koji osovinom hipotalamus-hipofiza-periferna žlezda kontroliše rad štitne žlezde. Za sintezu hormona štitne žlezde u organizmu je potreban jod koji se unosi raznovrsnom ishranom bogatom jodom. Pokazalo se da je od presudne važnosti dobro jodiranje kuhinjske soli što je kod nas rešeno zakonom iz 1953. godine, a 1996. je donesena dopuna zakona koja je precizirala da u soli mora biti 25 miligrama kalijum jodida po kilogramu soli i to se smatra optimalnom količinom koja omogućava normalan rad štitne žlezde. Hormoni štitne žlezde u organizmu deluju tako da povećavaju opšti nivo metabolizma što znači da će u slučaju viška hormona štitne nivo tog metabolizma, odnosno potrošnja biti povećana. Štitna utiče na pojačanje mentalnih procesa, ubrzanje rada srca, disanja i probave. Hormoni štitne žlezde deluju i na celokupni neuroendokrini sistem, pa je uticaj na ponašanje i opšte raspoloženje veliki. Stoga je normalan nivo hormona štitne žlezde koja se naziva eutireozom je jedan od ključnih preduslova za normalno funkcionisanje organizma u celosti. Poremećaj lučenja hormona štitne žlezde se može manifestovati dvojako: kao višak ili manjak hormona.

U slučaju viška hormona što nazivamo hipertireozom dolazi do prejakog delovanja na ciljna tkiva sa mnogobrojnim smetnjama kao što su nemir, razdražljivost, nesanica, pojačano znojenje, opadanje kose, lupanje srca, proliv i mršavljenje. U slučaju manjka hormona štitne žlezde sva tkiva "pate od nedostatka energije", što dovodi do trajnog umora, pospanosti, gojenja, nakupljanjem tečnosti u telu i poremećaja varenja (zatvora). U slučaju manjka hormona tokom razvoja deteta, najviše trpi nervno tkivo, pa je hipotireoza je jedan od najčešćih uzroka mentalne zaostalosti kod dece. Na osnovu ovde nabrojanih simptoma možemo reći da hormonska aktivnost štitne žlezde igra veliku ulogu u očuvanju zdravlja te na kvalitet svakodnevnog života. Vrlo je važno prepoznati različite simptome, te posumnjati na bolest štitne žlezde. Ovde je važno napomenuti da suprotno ustaljenom mišljenju, poremećaj rada štitne žlezde ne mora uvek biti udružen sa vidljivim i očiglednim povećanjem iste, te isto tako vidljivo povećana ne znači obavezno i funkcionalni poremećaj štitne žlezde.Vratni deo je ipak najčešća bolest štitne žlezde, a označava povećanu žlezdu koja luči normalnu količinu hormona te je zbog toga i bez simptoma. Tegobe nastaju kada je štitna žlezda jako povećana ili kad je uz umereno povećanje najvećim delom smeštena iza grudne kosti, a tegobe nastaju zbog pritiska na okolne strukture. Potrebno je istaći da se čvorovi u štitnoj žlezdi pojavljuju u određenom procentu očekivano i da to ne predstavlja obavezno i ozbiljnu bolest. Naime, kod nas, te u drugim zemljama u kojima je dovoljno joda u hrani, učestalost čvorova u štitnjači je oko pet posto (u državama gde je jodiranje soli insuficijentno taj je procenat veći). Za razliku od toga učestalost zloćudnih tumora u čvorovima u štitnoj žlezdi je jako mala. Čvorovi u žlezdi daleko češće predstavljaju dobroćudne izrasline koje ne zahtevaju obavezno i lečenje.Osnovne pretrage koje će pokazati da li je rad štitne normalan moguće je napraviti u svim većim gradovima, a danas to podrazumeva hormone štitne žlezde i TSH, ultrazvuk (UZV) štitne, te po potrebi i citološku punkciju suspektne promene u štitnoj žlezdi. Potrebno je napomenuti da posebnu vrednost predstavlja citološka punkcija pod kontrolom ultrazvuka jer to omogućava postavljanje ozbiljnih dijagnoza kada je čvor velik samo dva ili tri milimetra. Isto tako određene ultrazvučne karakteristike iskusnom specijalisti mogu pobuditi sumnju na ozbiljniju bolest te potrebu za daljom obradom. Karcinomi štitne predstavljaju najređu bolest žlezde, sporo rastu, a zbog bioloških karakteristika najvećeg broja tih tumora, te dobro razvijene hirurgije štitne žlezde koja se izvodi u specijalizovanim centrima, smrtnost je jako niska, ali isto tako i postoperativne komplikacije.