Hronične komplikacije šećerne bolesti

Šećerna bolest predstavlja pravu globalnu epidemiju jer se broj obolelih osoba u svetu neprestano povećava. Postoji više razloga za takav trend povećanja broja obolelih, a svakako je najznačajniji promena načina života koju obeležavaju smanjena fizička aktivnost i veći unos visokokalorične hrane. Pretpostavlja se da trenutno preko 371.000.000 osoba u svetu u dobu od 20-79 godina živi sa šećernom bolešću, a broj osoba obolelih od šećerne bolesti neprestano raste i u Srbiji. Pretpostavlja se da čak 50% obolelih osoba nema postavljenu dijagnozu bolesti. Procenjuje se da je šećerna bolest peti vodeći uzrok smrti u svetu, a oboleli žive 5-10 godina kraće nego osobe bez šećerne bolesti, što je u više od 50% pacijenata uzrokovano kardiovaskularnim komplikacijama.

Hronične komplikacije šećerne bolesti možemo podeliti na mikrovaskularne (retinopatija, nefropatija i neuropatija) i makrovaskularne komplikacije. Nezadovoljavajuća metabolička regulacija šećerne bolesti merenja hemoglobinom A1c najvažniji je uzrok nastanku i progresiji hroničnih komplikacija, uz često udružene ostale faktore rizika kao što su povišeni indeks telesne mase (ITM), povišene vrednosti krvnog pritiska, hiperlipidemija, pušenje.

Dijabetička retinopatija najčešći je uzrok slepila u svetu i najzastupljenija je komplikacija po broju pacijenata čija se incidenca povećava sa trajanjem bolesti i penje se na čak 60% obolelih osoba nakon 16 godina trajanja šećerne bolesti. Glavni patofiziološki mehanizam razvoja dijabetične retinopatije uključuje akumulaciju sorbitola, oksidativnog stresa, vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF) u stanju hronične hiperglikemije. Dijabetičku retinopatiju delimo na neproliferativnu i proliferativnu retinopatiju koja, ako se ne leči, dovodi do gubitka vida. Redovni pregledi oftalmologa najvažnija su preventivna mera.

Dijabetička neuropatija je druga najčešća komplikacija kod osoba obolelih od šećerne bolesti, a definisana je prisutnošću simptoma i znakova oštećenja perifernog nervnog sistema u odsustvu nekog drugog uzroka. Specifičnog lečenja dijabetične neuropatije nema već se naglasak stavlja na dobru regulaciju glikemije, osim kod bolesnika sa izraženom bolnom perifernom dijabetičkom neuropatijom gde se upotrebljavaju antiepileptici i antidepresivi.

Dijabetično stopalo hronična je komplikacija šećerne bolesti koja nastaje kao posledica udruženih poremećaja periferne cirkulacije te dijabetične neuropatije. Problem dijabetičkog stopala velika je učestalost recidiva kao i učestala potreba za amputacijama koji značajno smanjuju kvalitet života bolesnika te povećavaju troškove lečenja. Neophodno je bolesnike sa šećernom bolešću edukovati o pravilnoj higijeni stopala i redovnim vežbama hodanja s ciljem sprečavanja razvoja ove teške komplikacije.

U makrovaskularne komplikacije šećerne bolesti ubrajamo srčani i moždani udar. Oko 30% obolelih od šećerne bolesti ima u anamnezi koronarnu bolest, a čak 2/3 osoba sa šećernom bolešću umire od kardiovaskularnih bolesti. Rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, oko 6 puta veći je u osoba sa šećernom bolesti u odnosu na opštu populaciju. Od ukupnog broja pacijenata sa srčanim udarom , njih 45% ima šećernu bolest, dok od ukupnog broja pacijenata sa moždanim udarom, njih 36% ima šećernu bolest. Oko 15% obolelih od šećerne bolesti ima dijagnostički utvrđen nalaz periferne vaskularne bolesti. Temeljni patofiziološki mehanizam nastanka makrovaskularne bolesti je ateroskleroza koja nastaje kao posledica hronične upale te povrede zida perifernih ili koronarnih arterija. U osoba sa šećernom bolešću više je faktora koji pogoduju nastanku i kasnijoj progresiji aterosklerotske bolesti kao što su hiperglikemija, hiperlipidemija, hipertenzija, hiperkoagulabilnost, pojačana adhezija trombocita, povišen nivo plazminogena aktivirajućeg faktora 1 te smanjeno stvaranje azot oksida.

Kasne komplikacije šećerne bolesti glavni su uzrok mortaliteta osoba obolelih od šećerne bolesti.Važno je na vreme dijagnostikovati i lečiti šećernu bolest sa ciljem da se spreče njene hronične komplikacije i omogući što kvalitetniji život osoba sa šećernom bolešću.

Više o dijabetesu i terapiji pročitajte ovde. 

Saznajte više o Dijabetes melitus tip 2 (povišen nivo šećera u krvi)